У главном граду Пољске Варшави је одржана 19. конференција Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама и 9. састанак земаља чланица Протокола из Кјота. Конференцију су поздравили генерални тајник Уједињених нација Бан Ки Мун и премијер Пољске Доналд Туск.

Босна и Херцеговина, као пуноправна чланица ових значајних међународних уговора, активно је учествовала на конференцији са делегацијом која је састављена од представника надлежних министарстава и експерата за климатске промјене. Делегацију Босне и Херцеговине предводила је министрица за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић која је у улози националног фокалног представника Босне и Херцеговине за Оквирну конвенцију Уједињених нација за климатске промјене. Делегацију РС су чинили Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС, Свјетлана Радусин, помоћник министра за екологију, проф. др Горан Трбић и Горан Вукмир, шеф Регионалне канцеларије UNDP-a Бања Лука.

Главни фокус конференције на министарској разини био је усмјерен на питање ублажавања посљедица климатских промјена, и мјере прилагођавања на климатске промјене. У директној вези с тим је питање перспективе, односно друге фазе Протокола и Кјота, уз отварање дијалога везано за финансирање одговарајућих пројеката у неразвијеним, односно земљама у развоју. Развијене земље наставиће са програмима помоћи у оквиру глобалне борбе против климатских промјена. План је да се до 2020. године издваја око 100 милиарди долара на годишњем нивоу за пројекте у фондовима као што су Зелени климатски фонд, Глобални фонд за околину и Фонд за најнеразвијеније земље.

Република Српска и Федерација БиХ, осим пет милиона долара  о којима су почели преговори на прошлогодишњој Конференцији УН-а у Дохи, а о чијој имплементацији настављени разговори у Варшави на овогодишњој Конференцији гдје је договорено да средства постану оперативна наредне године, очекује и додатна средства како би се обавио трансфер чистих технологија и ублажиле климатске промјене. Преговарано је и о новом систему финансирања пројеката тзв. НАМА пројеката, у оквиру којег би средства била обезбијеђена за институције влада или јединице локалне самоуправе. Новац би се искористио за финансирање пројеката који немају негативан утицај на животну средину. Највеће чланице Конвенције о климатским промјенама (UNFCCC)  као и поједине најразвијеније земље свијета очекују да се у финансирање климатских промјена и развој, осим јавног, укључи и приватни капитал. Развијене државе, које и издвајају највише новца, траже од неразвијених и држава у развоју, попут БиХ, да преузму иницијативу за успостављање и провођење ефикасних стратегија како би се одобрени новац искористио на најбољи начин, с циљем одрживог развоја. Босна и Херцеговина је до сада све обавезе према Конвенцији извршила, што је утврђено у Варшави. На 19. свјетској конференцији о клими учествовало је око 12.000 делегата из 192 земље и међународне организације.