Иницијатива обиљежавања Свјетског дана вода (World Water Day, WWD) покренута је на Конференцији Уједињених нација о заштити животне средине и развоју (UNCED), одржаној у Рио де Жанеиру у децембру 1992. године. Резолуцијом Генералне скупштине УН-а од 22. фебруара 1993. године, Дан вода се званично обиљежава 22. марта сваке године, и као такав захтијева пажњу јавности на локалном, националном, регионалном и међународном нивоу.

Свјетски дан вода је међународни празник и прилика да сви научимо више о питањима везаним за воду, и инспирисани њеном важношћу кажемо другима, да предузму мјере и направе промјене.

Тема Свјетског дана вода 2016. је „Вода и послови“, јер скоро сви послови зависе од воде и оних који обезбјеђују њену сигурну испоруку. Данас више од 1,5 милијарди људи у свијету обавља послове који су у вези са водом. Рационална и одржива употреба воде у свијету може значајно да утиче на успоравање климатских промјена, на даљи развој пољопривреде, производњу здраве хране, развој здравства и енергетског сектора.

Овогодишња тема наглашава како вода и радна мјеста имају снаге промијенити људске животе: вода је кључна за преживљавање, животну средину и економски раст и развој, а рад доноси приходе и отвара пут друштвено-економском напретку.

Свјетски дан вода на нивоу Босне и Херцеговине обиљежава се од 2004. године у организацији институција сектора вода Републике Српске и Федерације БиХ. Ове године централни скуп ће се одржати у Бијељини, гдје ће се окупити представници свих институција надлежних за воде, истакнути стручњаци из ове области, субјекти заинтересовани за ову област и др.

Избор досадашњих различитих тема, доказ је да нема привредног и економског развоја нити једног друштва или пак неке заједнице ако нема дјеловања на подручју вода, нарочито када је ријеч о осигурању и доступности питке воде те вода за развој друштва.

Досадашње теме прослава Свјетског дана вода су:

• 2015. Вода и одрживи развој
• 2014. Вода и енергија
• 2013. Међународна година сарадње у области вода
• 2012. Вода и сигурност хране
• 2011. Вода за градове – одговор за урбани развој
• 2010. Чиста вода за здрави свијет
• 2009. Прекограничне воде
• 2008. Одводња отпадних вода
• 2007. Како се носити с несташицом воде
• 2006. Вода и култура
• 2005. Вода за живот
• 2004. Вода и катастрофе
• 2003. Вода за будућност
• 2002. Вода за развој
• 2001. Вода и развој
• 2000. Вода за 21. вијек
• 1999. Сви живе низводно
• 1998. Подземне воде – Невидљиви ресурс
• 1997. Свјетске воде – има ли их довољно?
• 1996. Вода за жедне градове
• 1995. Жене и воде
• 1994. Брига за водне ресурсе тиче се свакога

Више о Свјетском дану вода можете сазнати на: www.unwater.org/worldwaterday

Још од 1950. године Свјетска метеоролошка организација (WMO) обиљежава 23. март Свјетски дан метеорологије као датум ступања на снагу Конвенције о оснивању Свјетске метеоролошке организације. Овогодишња тема обиљежава се под слоганом: „У будућности топлије, сувље, влажније“.

У поруци поводом Свјетског дана метеорологије 2016. године, Генерални секретар Свјетске метеоролошке организације, господин Taalas истиче да ће „Климатске промјене имати све снажније негативне утицаје барем сљедећих пет деценија, што наглашава потребу за инвестирањем не само у ублажавање, већ и адаптацију. Важно је ојачати капацитете земаља за боља рана упозорења на природне катастрофе у циљу смањења људских и економских губитака“.

Климатске промјене утичу на наше природно и људско окружење. Емисија гасова стаклене баште наставља да расте, као и темпаратуре у доњим слојевима атмосфере и океана. Данас је Земља топлија за 1°С у односу на почетак двадесетог вијека. Међународна заједница је једногласно препознала потребу да нагласи адекватну акцију. Владе земаља су прошле године, усвојиле Париски Уговор да се „одржи ниво глобалне просјечне темпаратуре знатно испод 2°С у односу на пред-индустријски ниво и наставе своје напоре да ограниче повећање темпаратуре до 1,5°С“.

Свјетска метеоролошка организација и националне метеоролошке и хидролошке службе имају главну улогу у изградњи климатски-отпорног друштва. С обзиром на прошле и тренутне емисије гасова стаклене баште, морамо да се припремимо на будућност са више врелих дана, топлих ноћи и чешће топлотне таласе. Ово ће утицати на јавно здравље и условити одређена ограничења у нашим заједницама. Можемо да смањимо ризике по здравље, условљене високим темпаратурама, путем мулти-хазард система ране најаве, који обезбјеђују право-времена упозорења доносиоцима одлука, здравственим службама и цјелокупној јавности. Такође се морамо проактивно суочити са проблемом суша, кроз интегрисано управљање сушама. Морамо да обезбиједимо доносиоцима одлука водиче о ефективним политикама и стратегијама управљања земљиштем. Додатно, морамо да побољшамо приступ научном знању и размјењујемо најбоље праксе за суочавање са сушом.

Климатске промјене повећавају ризик од јаких киша и поплава. Можемо да заштитимо животе и имовину од таквих хазарда на најбољи начин, путем прогноза базираних на утицају. Овај приступ ризицима је најбољи начин да се обезбиједе адекватне информације управљачима у области цивилне заштите.

УН Агенда 2030. и Циљеви одрживог развоја дају снажну глобалну обавезу да се оконча сиромаштво. Ово укључује и обезбјеђивање побољшања сигурне хране и воде и доступност канализације за све. Ово захтијева чисту енергију и отпорне градове, а промовише и одрживо управљање природним екосистемима.

Изградња климатски-отпорних заједница је витални дио ове глобалне стратегије за постизање одрживог развоја.

Свјетска метеоролошка организација ће наставити да подржава земље у остваривању одрживог развоја и борби против климатских промјена, кроз пружање најбољих расположивих знања и оперативних сервиса у служби времена, климе, хидрологије, океана и животне средине.

Више информација Свјетском дану метеорологије можете сазнати на: www.wmo.int