Појам енергетска ефикасност се најчешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мјере и понашања. Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, тј. мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. На примјер, обична сијалица велики дио електричне енергије претвара у топлотну енергију, а само мали у корисну свјетлосну енергију, и у том смислу она представља енергетски неефикасан уређај.

Мјере енергетске ефикасности

Када је ријеч о мјерама, под енергетском ефикасношћу подразумијевају се мјере које се примјењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира да ли је ријеч о техничким или нетехничким мјерама, или о промјенама у понашању, све мјере подразумијевају исти, или чак и виши, степен оствареног комфора и стандарда.

Најчешће мјере које се предузимају у циљу смањења губитака енергије и повећања енергетске ефиксности су:

• замјена необновљивих енергената обновљивим
• замјена енергетски нефеикасних портошача ефикасним
• изолација простора који се грије
• замјена дотрајале столарије у просторима који се грију
• уградња мјерних и регулационих уређаја за потрошаче енергије
• увођење тарифних система од стране дистрибутера који ће подстицати штедњу енергије