Као резултат два пројекта: “Идентификација, категоризација и израда базе података локалних и дивљих депонија на територији Републике Српске” и “Израда ГИС базе података геолошких и хидрогеолошких карактеристи ка зона изворишта за водоснабдијевање градова и општинских центара на територији Републике Српске са детаљном анализом стања њихове санитарне заштите”, чију имплементацију је суфинансирао Фонд за заштиту животне средине Републике Српске, направљена је географска интерактивна база података (ГИС) и објављена је на Web страници Фонда. Пројекте су по Јавном позиву реализовали Институт за грађевинарство „ИГ“ из Бањалуке и Институт за примијењену геологију и водоинжењеринг д.о.о. „ИПИН“ из Бијељине.
Циљ првог пројекта је био да се изврши идентификација локалних и дивљих депонија на територији Републике Српске, затим да се изради геопросторна база података, да се процијени опасност депонија по животну средину, могућност санације сваке појединачне депоније, те да се изврши финансијска процјена средстава потребних за њихову санацију - ремедијацију. Резултати пројекта су намијењени свим институцијама у Републици Српској које имају везе са управљањем чврстим комуналним отпадом, градским и општинским одјељењима за стамбене и комуналне послове и послове зашти те животне средине, те регионалним и локалним предузећима чија је основна дјелатност депоновање и прикупљање чврстог и комуналног отпада.
Циљ другог пројекта је био да се утврди ГИС база података који ће имати широку примјену код свих, а посебно у Фонду за заштиту животне средине РС, у заштити изворишта воде за пиће, заштити ресурса подземних вода, за ажурирање геолошких података и управљање водама. Поступак израде базе података се састојао у прикупљању постојећих елабората о резервама и програму санитарне заштите изворишта за сваку општину појединачно, затим у прикупљању документације о бушотинама, бунарима, природним изворима подземних вода, те систематизацији и анализи прикупљених података.
Обе ГИС базе података, као и трећа база „База минских поља у Републици Српској“, су обрађене Опен Соурце пакетом QГИС („Quantum GIS - Open Source Geographic Information System“), а затим је властитим софтверским рјешењем извршена трансформација добијених података у облик погодан за презентовање путем Google Maps сервиса.
Прикупљени подаци о депонијама, изворима и зонама санитарне заштите постају посебно значајни када се омогући истовремени увид у исте, те када се овим подацима придодају подаци о минским пољима на територији Републике Српске. Овакав приступ сагледавања информација пружа цјеловит увид у проблеме везане за уклањање дивљих и управљање локалним депонијама, као и за заштиту изворишта питке воде.