Свјетски дан мочварних станишта обиљежава се 2. фебруара, ове године са темом „Мочваре и пољопривреда – партнери за развој“, чиме се наглашава потреба за сарадњом сектора управљања водама, заштите природе и пољопривреде. Прије тачно 43 године у иранском граду Рамсару потписана је Конвенција о мочварним стаништима која је имала за циљ указати на значај мочварних подручја и подстакнути свјетске лидере на подузимање активности њиховог очувања. Једно од највећих достигнућа Рамсарске конвенције је попис мочвара од међународног значаја. Рамсарска конвенција представља темељни документ и најважнији међународни споразум о заштити мочварних станишта, којег је до сада потписало више од 160 земаља. Босна и Херцеговина, која је странка Конвенције од 2001. године, има три мочварна подручја на Рамсарском попису: Парк природе Хутово блато од 2002. године, Бардача од 2007. године и Ливањско поље од 2008. године.

Мочварна станишта као једна од највећих вриједности биолошке разноликости – уз које је везано више од 40 одсто врста биљака и животиња – уједно су и најугроженији еколошки системи: у посљедњих пола вијека изгубљено је 50 одсто мочварних подручја у свијету.

Мочварна подручја у складу са Конвенцијом су: „подручја мочварних земљишта, бара, тресетишта и вода, било природне и вјештачке, сталне или привремене, са стајаћом или текућом водом, слатком или сланом, укључујући области морске воде чија дубина за вријеме осеке не прелази 6m“; подручја гдје је вода примарни фактор који контролише животну средину те с њим повезан биљни и животињски свијет; мочварна подручја „могу садржити обалне зоне које граниче с мочварним подручјима, те водене масе морске воде дубље од 6m за вријеме осеке које леже унутар мочварних подручја“.

Мочварним подручјима сматрају се: мочваре, баре, ријеке, језера, мангрове, кораљни гребени, рибњаци, узгојилишта ракова, појилишта, наводњена земљишта, канали, шљунчане јаме.

Мочварно подручје се треба сматрати међународно важним ако: подржава биљне/животињске врсте у критичним стадијима њихових животних циклуса и пружа уточиште за вријеме неповољних услова; подржава 20 000 или више птица мочварица; подржава 1 одсто јединки популације једне врсте или подврсте мочварица; садржи репрезентативан, риједак или јединствен примјер природног мочварног подручја унутар одговарајуће биогеографске регије; подржава рањиве, угрожене или критично угрожене врсте или еколошке заједнице; подржава биљне/животињске популације важне за одржавање биоразноликости дотичне биогеографске регије; подржава знатан број аутохтоних рибљих подврста, врста и породица, животних стадија, интеракција међу врстама и/или популације које представљају вриједност мочварног подручја, придоносећи тако глобалној биоразноликости; представља важан извор хране за рибе, мријестилиште, растилиште и/или миграциону стазу о којој зависе рибље својте, било на том подручју или другдје. Мочварна подручја су важна јер су колијевка биодиверзитета, пружају воду и примарну продукцију, подржавају високу концентрацију животиња, складишта су биљног генетског материјала и дио су хидрогеолошког циклуса.

Нажалост, мочварна станишта су међу најугроженијим екосистемима на земљи, јер се налазе под високим антропогеним притисцима, усљед чега произилази опасност од нарушавања њихове структуре и еколошке стабилности. Глобалне климатске промјене праћене израженим темпаратурним екстремима и честим прегријавањем, што резултира повлачењем осјетљивих биљних врста, су један од битних пријетњи мочварним екосистемима. С обзиром на вишеструки значај, њихове потенцијале и могућности, мочварна подручја треба да буду један од наших приоритета. Брига о мочварама и мочварним стаништима је обавеза Републике Српске и Босне и Херцеговине као потписнице Конвенције о заштити мочвара, али и више од тога, обавеза коју смо дужни испунити ради нас самих и ради будућности која је пред нама.

ИЗВОР: Ревија "ФОНДЕКО СВИЈЕТ"