Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се сваке године 5. јуна на годишњицу одржавања Конференције Уједињених нација у Стокхолму (1972.) посвећене животној средини, на којој је усвојен Програм заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП). Заштита животне средине подразумијева скуп различитих поступака и мјера које спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Под заштитом животне средине се не подразумијева само заштита живота и здравља људи већ и очување биљне вегетације и животињског свијета.

Тематске прославе Свјетског дана заштите животне средине су до сада укључивале иницијативе за заштиту земље, воде, озонског омотача, спречавање неповољних климатских промјена, ширење пустиња и подршку одрживом развоју. Овогодишњи мото Свјетског дана заштите животне средине је „Подигните свој глас, а не ниво мора“, како би се подржала акција УН-а које су ову годину прогласиле годином развоја малих острвских држава. Највећи проблем ових држава је губитак територије услијед подизања нивоа мора, али и други утицаји које климатске промјене имају на ове државе.

Овај дан спаја људе из свих слојева друштва у заједничком настојању да своју животну средину учине чистијом, зеленијом и љепшом, како за себе, тако и за будуће генерације. Сви смо подједнако важни у овој иницијативи, и обиљежавање овог дана је и могуће због учешћа свих нас.

Катастрофалне поплаве које су недавно задесиле цијели регион и узроковале непроцјењиве штете и еколошке посљедице доказ су колико разорна може бити снага природе, те каква еколошка катастрофа може задесити друштво чије је дјеловање узрок климатских промјена, уништавање ресурса и изумирање врста. Ова поплава се није могла избјећи, али су се посљедице у значајној мјери могле умањити. Стручњаци истичу да се није могло претпоставити да ће поплаве бити оваквог интензитета, али мора постојати свијест да ће због промјене климе поплаве и други временски екстреми на овим просторима у будућности бити још учесталији и разорнији. Животна средина у крајевима гдје је дошло до поплава доведена је на руб еколошке катастрофе због чега је важно сагледати начине на које те посљедице треба да се отклоне. Планским и ефикасним дјеловањем се еколошка катастрофа, која је видно и снажно присутна у бројним градовима и насељима наше Земље, може ублажити и санирати, али не у кратком времену због обима штета и посљедица. Зато су неопходни координисани планови, веома значајна материјално-финансијска средства и стручни кадрови, што подразумијева и неопходну инострану помоћ без које нема брзог отклањања посљедица.